Miroslav Lj. Ranković: RECENZIJA KOJA TO NIJE I NE MOŽE BITI
Plovim već godinama na njenim stihovima nošen vetrovima koji potiču iz čistog srca. Svi potiču iz jedinog izvora ljubavi. Poneki od vetrova na svom putu se pomeša sa drugim vetrom nastalim iz izvora tuge i tako dospe do mojih jedara. Osetim ga naravno po ritmu i snazi pa i putanji kojom ni kormilo u mojim rukama nije u stanju da vrati pravac. Ne brinem jer znam da će me sledeći nalet usmeriti baš tamo gde treba – na put radosti!
Pesnikinju Zoricu Tijanić poznajem koliko to jedno biće može, slobodan sam da kažem već hiljade stihova. Preko njih sam dobio priliku da upoznam njen senzibilitet i emocije kojim peva proživljeno i osvešćeno iznad toga. Poznajem i njenu prozu i divim se toj čudesnoj arhitekturi rečenice kojom gradi slike života.
Pevajući Burlesku jer stihovi ne mogu da se samo čitaju ponovo sam očima pravo u srce uneo poznata osećanja. Divio se i pevao ponovo sve dok moj um nije ugledao drugi pa zatim treći sloj i tako…………. sve do Triptiha. Pokušajte i Vi? Siguran sam da će te uspeti. Kada završite pevanje počnite drugi krug sa podnaslovima pa zatim sa nalovima. Iznenadićete se koliko se slažu i vole? Skoro kao ljubavnici kada se iznenada susretnu. Iznenadićete se izborom reči, vezom i fado ritmom pesme u kom plešu zajedno sa Vašim srcem, zajedno sa Vašim suzama i dušom tu negde iznad Vas tik pre nego preraste u tango.
Ne želim da Vam kvarim iznenađenje pa neću navesti ni jedan jedini naslov. Prepustiću Vas iznenađenju i užitku. Prepustiću Vas tuzi koja vodi radosti. Prepustiću Vas pesmarici čije pesme ćete pevati dok dišete, jer ćete ih zavoleti baš kao i život.
Retka knjiga, neponovljiva, nezamenljiva, jedinstvena, svoja i naša!
Miroslav Lj Ranković
Нема коментара:
Постави коментар